Proizvodnja mesa je veliki biznis. Manji gubici zbog prerane smrti životinja ili sprečavanje razvoja bolesti, donose bolje poslovne rezultate i veći profit. A pošto su glavni uzroci bolesti kod životinja, infekcije, u poslednjih 60 godina industrija mesa ne može da se zamisli bez široke upotrebe antibiotika.
Antibiotici se ne koriste samo kao lek, kada kod životinja zaista postoji razvijena infekcija, nego, najčešće kao preventivna mera, koja se primenjuje na životinjama kontinuirano tokom čitavog ciklusa proizvodnje mesa. Štaviše, antibiotici imaju široku primenu kao promoteri rasta, jer suzbijanja crevnu mikrofloru životinja i povećavaju efikasnost iskorišćenja hranljivih materija iz creva.
Dakle, ako sami ne odgajate životinje, nikada ne možete biti sigurni da sa svakim biftekom koji ste pojeli niste pojeli i tabletu tetraciklina ili nekog drugog još jačeg antibiotika.
U još većem stepenu ovo se odnosi na živinu, jer kokoške i patke su izuzetno osetljive na infekcije. Kao što je poznato, kontinuirana upotreba antibiotika nepovratno uništava crevnu mikrofloru kao i mikrofloru u ustima, koži i svu drugu korisnu mikrofloru.
Pored toga, stalna upotreba antibiotika dovodi do formiranja rezistencije na antibiotike, što znači da mogu biti neefikasni baš onda kada je nama samima potrebna terapija antibioticima.
Meso je priznati faktor rizika za hronična oboljenja srca i krvnih sudova. Iako problem nije toliko u mesu, koliko u savremenoj proizvodnji stoke, meso je nekoliko puta više opterećeno holesterolom i nezasićenim životinjskim mastima u poređenju sa mesom divljih životinja.
Opasnost ne dolazi toliko od samog holesterola, kako obično mislimo, več od kombinacije holesterola sa nezasićenim mastima životinja. Ova, u bukvalnom smislu, smrtonosna kombinacija dovodi do veoma brze progresije ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.
Proizvodi iz mora i morska riba, na primer, su takođe veoma bogati sa holesterolom, ali u njima se holesterol nalazi u kombinaciji sa izuzetno korisnim omega-3 polinezasićenim masnim kiselinama. Kao rezultat toga, morski ishrana ne samo da ne povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, već, naprotiv, dovodi do značajnog smanjenja.
Svinjski grip – odličan lek za farmaceutsku kasu
Savremeno čovečanstvo, načinom života u večitoj žurbi za materijalnim bogatstvima, već je izloženo stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno održanje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogoršava postojeće stanje.
Pored toga, čim se životinja zakolje dolazi do raspadanja belančevina koje izazivaju truljenje mesa i meso poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji veštačkim materijama (nitriti i nitrati) i što je starije to je više hemikalija potrebno da se dobije sveža, crvenkasta, "prirodna" boja.
